Трка на 100 метара са препонама
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a5/Bundesarchiv_Bild_183-1986-0531-035%2C_Cornelia_Oschkenat%2C_Heike_Thoelo%2C_Kerstin_Knabe.jpg/250px-Bundesarchiv_Bild_183-1986-0531-035%2C_Cornelia_Oschkenat%2C_Heike_Thoelo%2C_Kerstin_Knabe.jpg)
Трка на 100 метара са препонама је женска олимпијска атлетска дисциплина. У трци се користи десет препона висине 83,8 цм које су равномерно распоређене целом дужином стазе. Оне су такве конструкције да их атлетичарка може оборити, што се не рачуна као погрешка, али значајно смањује почетну брзину. Такмичари у овој дисциплини стартују из стартних блокова, исто као и они који трче 100 метара без препона.
Прва препона се налази на удаљености од 13 метара од стартне линије, а све препоне су међусобно удаљене 8,5 метара. Последња препона је удаљена 10,5 метара од циљне линије трке.
Ово је искључиво женска дисциплина, пошто мушкарци трче на 110 метара са препонама.
Најбоље атлетичарке у овој дисциплини обично постижу резултате око 12,5 секунди. Најбоље време у овој дисциплини и светски рекорд држи Јорданка Донкова из Бугарске са резултатом од 12,21 секунди.
Историјат трке
Трке са препонама за жене почеле су да се одржавају на почетцима развоја женске атлетике, непосредно после Првог светског рата. Међутим у почетку је дужина тркачке стазе и висина препона варирала, за разлику од мушке дисциплине која се од самих почетака па до данас трчи на 110 метара. Прва трка на 100 метара са препонама за жене одржана је 1922. године на женским спортским играма у Паризу.
У периоду од 1926. до 1968. жене су трчале на 80 метара са препонама. У тим тркама кориштено је 8 препона висине 76,2 цм које су међусобно биле удаљене по 8 метара. Све до 1935. године правилима је било дозвољено рушење максимално 3 препоне, након чега је следила дисквалификација из трке, а рекорди су службено признавани само уколико би атлетичарка претрчала целу стазу без иједне оборене препоне. То правило је укинуто 1935. године, и тада су уведене препоне у облику латиничног слова Л које при удару у њих падају напред и тако смањују могућност повреде такмичарки.[1]
Женска трка на 80 метара са препонама укључена је у програм Олимпијских игара 1932. године, иако је било планирано да се ова дисциплина појави на Играма 4 године раније.
Током 1960-их трчале су се експерименталне трке на 100 метара дугој стази са препонама висине 76,2 цм, а на Олимпијским играма 1968. је објављено да ће жене убудуће трчати деоницу од 100 метара са препонама висине 84 цм. Већ наредне године одржана је прва службена трка на 100 метара са препонама за жене у оквиру Европског првенства у атлетици на отвореном, а прва победница је била Источна Немица Карин Балзер.
Поређење између трке на 80 метара и трке на 100 метара:
Дужина стазе | Број препона | Висина | Удаљеност од | ||
---|---|---|---|---|---|
Старта | Међусобно | Циља | |||
80 м | 8 | 76,2 цм | 12 м | 8,0 м | 12,0 м |
100 м | 10 | 83,8 цм | 13 м | 8,5 м | 10,5 м |
Историјат резултата
80 метара са препонама
- Прво службено мерено време: 13 с; Људмила Сичрова (Чехословачка); 6. јун 1926.
- Први службени светски рекорд: 12,8 с; Ева вон Бридау (З. Немачка); 14. јун 1927.
- Прво време испод 12 секунди: 11,8 с; Марџори Кларку, (ЈАР); 24. мај 1934.
- Прво време испод 11 скунди: 10,9 с; Шири Стрикланд, (Аустралија); 24. ју 1952.
- Последњи службени светски рекорд: 10,2 с; Вера Корсакова (СССР); 16. јун 1968.
100 метара са препонама
- Први службени резултат са редукованим препонама (висине 76,2 цм): Памела Килборн, (Аустралија); 26. новембар 1961.
- Први резултат са препонама стандардне висине (83,8 цм): 15,1 с; Кони Питерсон, (САД); 28. мај 1966.
- Први службени светски рекорд: 13,3 с; Карин Балзер (И. Немачка); 20. јун 1969.
- Прво време испод 13 секунди: 12,9 с; Карин Балзер (И. Немачка); 5. септембар 1969.
- Прво време испод 12,5 секунди:
- 12,3 с; Анели Ерхардт (И. Немачка); 20. јул 1973. (последњи рекорд мерен ручно)
- 12,48 с; Гразина Рабштин (Пољска); 10. јун 1978.
- Прво време испод 12,3 секунде: 12,29 с; Јорданка Донкова (Бугарска); 17. август 1986.
Најуспешније атлетичарке
- Ширли Стрикланд, (Аустралија): два олимпијска злата 1952. и 1956. на 80 метара са препонама;
- Гејл Диверс (САД): трострука светска првакиња 1993, 1995. и 1999.
Олимпијске победнице на 80 метара препоне
Игре | Злато | Сребро | Бронза |
Лос Анђелес 1932. | ![]() | ![]() | ![]() |
Берлин 1936. | ![]() | ![]() | ![]() |
Лондон 1948. | ![]() | ![]() | ![]() |
Хелсинки 1952. | ![]() | ![]() | ![]() |
Мелбурн 1956. | ![]() | ![]() | ![]() |
Рим 1960. | ![]() | ![]() | ![]() |
Токио 1964. | ![]() | ![]() | ![]() |
Мексико Сити 1968. | ![]() | ![]() | ![]() |
Олимпијске победнице на 100 метара препоне
Игре | Злато | Сребро | Бронза |
Минхен 1972 | ![]() | ![]() | ![]() |
Монтреал 1976 | ![]() | ![]() | ![]() |
Москва 1980 | ![]() | ![]() | ![]() |
Лос Анђелес 1984 | ![]() | ![]() | ![]() |
![]() | |||
Сеул 1988 | ![]() | ![]() | ![]() |
Барселона 1992 | ![]() | ![]() | ![]() |
Атланта 1996 | ![]() | ![]() | ![]() |
Сиднеј 2000 | ![]() | ![]() | ![]() |
Атина 2004 | ![]() | ![]() | ![]() |
Пекинг 2008 | ![]() | ![]() | ![]() |
Лондон 2012 | ![]() | ![]() | ![]() |
Рио де Жанеиро 2016 | ![]() | ![]() | ![]() |
Токио 2020 | ![]() | ![]() | ![]() |
Париз 2024 |
Светске шампионке на 100 метара препоне
Првенство | Злато | Сребро | Бронза |
Хелсинки 1983 | ![]() | ![]() | ![]() |
Рим 1987 | ![]() | ![]() | ![]() |
Токио 1991 | ![]() | ![]() | ![]() |
Штутгарт 1993 | ![]() | ![]() | ![]() |
Гетеборг 1995 | ![]() | ![]() | ![]() |
Атина 1997 | ![]() | ![]() | ![]() |
Севиља 1999 | ![]() | ![]() | ![]() |
Едмонтон 2001 | ![]() | ![]() | ![]() |
Сен Дени 2003 | ![]() | ![]() | ![]() |
Хелсинки 2005 | ![]() | ![]() | ![]() |
Осака 2007 | ![]() | ![]() | ![]() |
Берлин 2009 | ![]() | ![]() | ![]() |
Даегу 2011 | ![]() | ![]() | ![]() |
Москва 2013 | ![]() | ![]() | ![]() |
Пекинг 2015 | ![]() | ![]() | ![]() |
Лондон 2017 | ![]() | ![]() | ![]() |
Доха 2019 | ![]() | ![]() | ![]() |
Јуџин 2022 | ![]() | ![]() | ![]() |
Будимпешта 2023 детаљи | ![]() | ![]() | ![]() |
Токио 2025 |
Најбрже свих времена
Листа 10 најбољих остварења атлетичарки у дисциплини 100 метара са препонама
(Стање на дан 13. новембар 2023)[2]
Рант | Време | Ветар (м/с) | Име | Земља | Датум | Место |
---|---|---|---|---|---|---|
1 | 12,12 | +0,9 | Тоби Амусан | ![]() | 24. јул 2022. | Јуџин |
2 | 12,20 | +0,3 | Кендра Херисон | ![]() | 22. јул 2016. | Лондон |
3 | 12,21 | +0,7 | Јорданка Донкова | ![]() | 20. август 1988. | Стара Загора |
4 | 12,25 | +1,4 | Гинка Загорчева | ![]() | 8. август 1987. | Драма |
5 | 12,26 | +1,7 | Људмила Нарожиленко | ![]() | 6. јун 1992. | Севиља |
+1,2 | Бриана Ролинс | ![]() | 22. јун 2013. | Де Мојн | ||
-0,2 | Џезмин Камачо-Квин | ![]() | 1. август 2021. | Токио | ||
8 | 12,28 | +1,1 | Сали Пирсон | ![]() | 3. септембар 2011. | Даегу |
9 | 12,30 | +0,6 | Ниа Али | ![]() | 21. јул 2023. | Монако |
10 | 12,31 | +0,3 | Британи Андерсон | ![]() | 24. јул 2022. | Јуџин |
Референце
Спољашње везе
- Снимак светског рекорда Тоби Амусан на 100 метара са препонама
- п
- р
- у
- 100 метара
- 200 метара
- 400 метара
- 800 метара
- 1500 метара
- 5.000 метара
- 10.000 метара
- маратон
- ходање на 20 километара
- ходање на 50 километра (само мушкарци)
- 100 метара са препонама (само жене)
- 110 метара са препонама (само мушкарци)
- 400 метара са препонама
- 3.000 метара са препрекама
- штафета 4 × 100 метара
- штафета 4 × 400 метара
- мешовита штафета 4 × 400 метара
- скок увис
- скок удаљ
- скок мотком
- троскок
- бацање копља
- бацање диска
- бацање кугле
- бацање кладива
- седмобој (само жене)
- десетобој (само мушкарци)
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/8f/Athletics_pictogram.svg/50px-Athletics_pictogram.svg.png)