Операција Маестрал 2

Операција Маестрал 2
Део рата у Босни и Херцеговини

Циљеви операције „Маестрал 2” () на мапи Босне и Херцеговине
Време8. септембар17. септембар 1995.
Место
Република Српска (Висока Крајина)
Исход

Победа Републике Хрватске и Републике Босне и Херцеговине

  • Прогон становништва једног дијела Републике Српске
Сукобљене стране
Хрватска
Република Хрватска
Босна и Херцеговина
Република Босна и Херцеговина

Херцег-Босна
НАТО
НАТО
Република Српска
Република Српска
Команданти и вође
Хрватска Анте Готовина
Хрватска Жељко Гласновић
Босна и Херцеговина Атиф Дудаковић
Босна и Херцеговина Мехмед Алагић
Република Српска Радивоје Томанић
Република Српска Момир Зец
Жртве и губици
ХВ: 74 погинулих, 226 рањених 655 цивила убијено, 70.000 – 125.000 Срба протерано
  • п
  • р
  • у
  • 1992.
  • 1993.
  • 1994.
  • 1995.
  • 1996.

Операција Маестрал 2 је назив заједничке војне операције хрватских и бошњачких снага у којој су исте убиле 655 и прогнале око 125.000 српских становника Републике Српске.[1] Ова војна операција ја била наставак операције Олуја и претходница операцији Јужни потез. Трајала је од 8. септембра до 17. септембра 1995. године. Операција Маестрал 2 је била прва већа војна операција удружених снага ХВ-а, ХВО-а и Армије Р. БиХ, у којој су окупирани већи простори Републике Српске укључујући градове Дрвар, Шипово, Јајце, Босански Петровац, Босанска Крупа и Кључ. Операција Маестрал 2 се састојала од две повезане офанзиве.

Ток операције

Заједничка хрватско-бошњачка операција је почела у петак, 8. септембра из правца Гламоча и Купреса — прве српске линије су биле разбијене и у руке 4. и 7. хрватској гардијској бригади пада планински врх Велики Виторог, висок 1.906 мнм, одакле се контролише широко подручје од Купрешког поља и Гламоча све до Шипова, Јајца и Мркоњић Града. Насупрот хрватским снагама било је 7 лаких пешадијских, слабо попуњених српских бригада, једна моторизована бригада и два оклопна батаљона 2. Крајишког корпуса ВРС.

У исто време крећу нападне операције 5. корпуса Армије Р. БиХ под заповедништвом генерала Атифа Дудаковића из правца Бихаћа према планинама Грмеч и Босанском Петровцу те према Босанској Крупи. 7. корпус Армије Р. БиХ под заповедништвом генерала Мехмеда Алагића покреће жесток напад на Доњи Вакуф.

Упоредно с тим, Армија Р. БиХ покреће и операције према другим стратешким подручјима, па тако у понедељак 11. септембра 1995. освајају место Возућа, а наредних дана и део планине Озрен. У нападу на Возућу је у саставу Армије Р. БиХ учествовао одред Ел Муџахедин, који су чинили углавном добровољци из исламских земаља.

Сутрадан, у уторак, 12. септембра, снаге 4. гардијске бригаде ХВ-а заузимају градић Шипово.

Следећег дана, 13. септембра, 7. гардијска бригада заузима Дрвар, док 4. гардијска бригада заузима град Јајце. Истог дана пада и Доњи Вакуф у руке 7. корпуса Армије Р. БиХ.

На јужном ратишту, ХВ и ХВО су освојили неколико брда с којих се могао надзирати град Требиње.

Дана 15. септембра 1995. јединице 5. корпуса Армије Р. БиХ заузимају Босански Петровац, а идућег дана и градић Кључ.

Наредног дана, 17. септембра, 5. корпус Армије Р. БиХ заузима и Босанску Крупу.

Након седам дана борби, операција се завршава. Заузето је подручје широко 100 и дубоко 25 километара на којем су били важни превоји Оштрељ и Млиниште, а између ХВ-а и Бање Луке остао је још само градић Мркоњић Град, који је заузет у акцији Јужни потез. Витално српско упориште, Бања Лука, сада је постао реални следећи циљ, чије заузимање би значило тотални пораз српских снага у Босни и Херцеговини.

Ратни злочини и разарања

Агресија хрватско-муслиманских снага је Републици Српској одломила комад по комад територије и покренула хиљаде избеглица које су се у колонама сливале према Приједору и Бањој Луци.

Хашка пресуда генералима Анти Готовини и Младену Маркачу иницирала је оптужницу од стране тужилаштва Босне и Херцеговине против високих официра Војске Републике Хрватске и Хрватског већа одбране који су 1995. учествовали у операцијама Маестрал 2 и Јужни потез у Републици Српској.

На попису осумњичених, осим генерала Готовине, налазе се и: Рахим Адеми, Дамир Крстичевић, Миљенко Филиповић, Љубо Ћесић Ројс, Станко Сопта, Златан Мијо Јелић, Жељко Гласновић, Слободан Матенда и други.[2]

Референце

  1. ^ „Сјећање на жртве „Олује”. РТРС. 4. август 2011. 
  2. ^ Moguće optužnice protiv hrvatskih generala zbog zločina u BiH |Kurir Архивирано на сајту Wayback Machine (27. април 2011), Приступљено 1. април 2013.

Спољашње везе

Портал:
  •  Сукоби на територији СФРЈ
  • Снимци злочина у Операцији Маестрал
  • Документоване посљедице агресије Хрватске на РС — Видео
  • Тужилаштво БиХ против генерала ХВ
  • п
  • р
  • у
ПрегледУчеснициКључни људи

Ратови и сукоби:

Мањи сукоби и етнички инциденти:

Позадина:

Последице:

Чланци о национализмима:

Међународно признате државе:

Међународно непризнате државе:

Протекторати УН:

  • Уједињене нације Прелазна управа УН
    за Источну Славонију,
    Барању и Западни Срем (UNTAES)
  • Уједињене нације Привремена административна
    мисија УН на Косову (UNMIK)

Војске:

Мање војне јединице и добровољци:

Спољни фактори:

Политичари:

Војни команданти:

Остали значајни команданти:

Кључне стране фигуре:

  • п
  • р
  • у
Учесници
 Република
Босна и Херцеговина
 Херцег-Босна
 Република Српска
Увод
1992.
1993.
1994.
1995.
Логори
Аспекти
  • Категорија Категорија
  • Страница Оставе Остава
  • Категорија Категорија
  • Страница Оставе Остава