Поликарпов И-153

Поликарпов И-153
Опште

Димензије
Маса
Погон
Перформансе
Почетак производње	1939.
Дужина	6,18
Размах крила	10,00
Висина	2,82
Површина крила	22,11
Празан	1437
Нормална полетна	1765
Макс. маса при узлетању	1860 kg
Клипно-елисни мотор	Швецов М-63Р
Снага	597 kW
Макс. брзина на H_опт	430 km/h
Макс. брзина на H=0	300 km/h
Долет	480 km
Плафон лета	10 710 m
Брзина пењања	906 m/min

Поликарпов И-153 Чајка (рус. Чайка) је совјетски двокрилни ловачки авион који је био у ратном ваздухопловству Црвене армије. Одликовао се тиме што је заједно са авионом Фијат ЦР 42 Фалко, био најбржи ловачки двокрилац у оперативној употреби било којих ваздушних снага у свету. Исто тако био је јединствен међу серијским типовима ловачких авиона двокрилаца по својим увлачећим стајним органима.^[1]

Развој

Авиони Поликарпов И-15 су повучени из производње 1935. године. Годину дана касније било је послато неколико примерака И-15с као испомоћ републиканцима током Шпанског грађанског рата, где су се прилично добро показали. Након тога је совјетско ваздухопловство преиспитало одлуку о прекиду производње овог двокрилца, па су донели нову одлуку да се развије напреднији авион И-15 нешто измењене и унапређене конструкције. И-153 је урађен по пројекту А. Ј. Шчербакова, на основу типа И-15 којег је 1932. пројектовао Николај Поликарпов, задржавајући све што је било добро на авионима И-15 и И-15бис, побољшавајући перформансе снажнијим моторима. Прототип је имао први лет 1938. и добио је ову ознаку да би се означио јасан помак у поређењу са претходником. Првобитно је коришћен радијални клипни мотор М-25В, који није обезбеђивао потребну брзину пењања, те је убрзо замењен моћнијим мотором М-62, а касније још снажнијим М-63 који је развијао 820 kW. Серијска производња је започета почетом 1939. године, а већ крајем пролећа уведени су у наоружање Црвене армије. С обзиром на необичну површину горњег крила грађеног у облику „Галебовог“, пилоти су му врло брзо дали надимак "Чајка", односно „Галеб"^[2].

Оперативна употреба

Авион је имао велики успех у зимском рату 1939—1940, када су Финци користили конфисковане авионе против његових ранијих власника. Ови авиони које су Немци заробили и продали Финцима су успешно пркосили совјетској супериорности у ваздуху. Авиони су на страни совјета раније учествовали у борбама против Јапана у Кини, где су се исто показали као успешни. Варијанта са звездастим радијалним клипним мотором М-63Р, који је развијао 1100 коњских снага и постизала максималну брзину од 430 km/h је прилично изнанадила Јапанце приликом окршаја на граници Монголије, у лето 1939. године. Јапански једнокрилни авиони су били у фази изградње, те је маневарска способност И-153 била далеко испред њих. Пред крај оперативне употребе, 1944. године, ове авионе су совјети користили само за директну подршку артиљерије и пешадије, а неке преостале примерке су користили као школске авионе за обуку пилота.

Варијанте

Укупно је било произведено 6 578 ових ловачких авиона, рачунајући 733 примерка И-15, 2 408 типа И-15бис и 3 437 примерака типа И-153. Ова последња варијанта се показала више него дораслом свему што су имали Јапанци 1939. и Финци 1940. године. И-153 је још увек био заступљен у великом броју у време немачког напада у јуну 1940. и значајну су одиграли, у рукама најбољих совјетских пилота.

И-153 - са М-25Б мотором преузетим са И-15бис, као и систем увлачећих стајних органа - први произведени примерци.
И-153БС - са М-62 мотором, са једним паром митраљеза Березин. Велика серијска производња.
И-153П - са М-62 - као и претходни. Уместо пара Березина, пар Швак синхроних митраљеза. Серијска производња.
И-153ГК - са М-63ТК мотором. Са турбокомпресором и затвореном пилотском кабином под притиском. Експериментални.
И-153ГК - са два набојно млазна мотора Меркулов ДМ-4. Један примерак, експериментални тип.
И-153ГК - са мотором М-88.^[1]

Корисници

Види још

Референце

^ ^а ^б ^в Christopher Chant:II svijetski rat, Avioni, Alfa - Zagreb, 1977.
^ Шавров, В. Б. (2002). История конструкциий самолетов в СССР до 1938 гг. (на ((ru))). Москва: Машиностроение. ISBN 978-5-217-03112-2.

Литература

Simons, David; Withington, Thomas. Die Geschichte der Fligerei (на језику: (језик: немачки)). Bath: Parragon Books Ltd. ISBN 978-1-4054-8950-8. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)