Европско првенство у атлетици у дворани 1976 — 400 метара за жене
Такмичење у бацању кугле у женској конкуренцији на 7. Европском првенству у атлетици у дворани 1976. одржано је 21. i 22. фебруара 1976. годинеу Атлетском делу олимпијске хале у Минхену (Западна Немачка).
Титулу освојену у Ротредамму 1975., није бранила Верона Елдер из Уједињеног Краљевства.
Земље учеснице
Учествовало је 10 атлетичарки из 7 земаља.
|
|
Рекорди
Рекорди пре почетка Европског првенства у дворани 1976. | |||||
---|---|---|---|---|---|
Светски рекорд[2] | Рита Вилден | Западна Немачка | 52,28 | Дортмунд, Западна Немачка | 7. фебруар 1976. |
Европски рекорд | |||||
Рекорди европских првенстава | Надешда Иљина | Совјетски Савез | 52,44 | Гетеборг, Шведска | 10. март 1974. |
Рекорди после завршеног Европског првенства у дворани 1975. | |||||
Светски рекорд | Рита Вилден | Западна Немачка | 52,26 | Минхен, Западна Немачка | 22. фебруар 1976. |
Европски рекорд | |||||
Рекорди европских првенстава |
Освајачице медаља
Рита Вилден Западна Немачка | Јелица Павличић Југославија | Инта Климовича Совјетски Савез |
Резултати
У трци на 400 метара такмичило се у три нивоa: квалификације, полуфинале и финале. Квалификације и полуфинале одржане су 21. а финале 22. фебруара.
Квалификације
У квалификацијама је учествовало 10 спринтерки, подељене у 3 групе. За полуфинале пласирало се 8. односно по две првопласиране из сваке групе КВ и две на основу постигнутог резултата кв. [3]
Место | Група | Атлетичарка | Земља | ЛР | ЛРС | Резул. | Бел. |
---|---|---|---|---|---|---|---|
1. | 3 | Рита Вилден | Западна Немачка | 52,28 [1] СРд | 52,28 | 54,00 | КВ, |
2. | 3 | Инта Климовича | Совјетски Савез | 52,44 | 54,09 | 54,09 | КВ, ЛРд |
3. | 2 | Јелена Павличић | Југославија | 52,54, НРд | 52,24 | 54,44 | КВ |
4. | 1 | Љубов Аксенова | Совјетски Савез | 54,44 | КВ, | ||
5. | 2 | Дагмар Фурлан | Западна Немачка | 54,57 | КВ | ||
6. | 2 | Розин Валез | Белгија | 7,37 | КВ, ЛРд | ||
7. | 1 | Ева Тот | Мађарска | 54,61 | кв | ||
8. | 2 | Патрисија Дабронвил | Француска | 55,69 | кв | ||
9. | 1 | Катерин Делашанал | Француска | 55,71 | |||
10. | 3 | Марија Ритер | Лихтенштајн | 59,53 | НРд |
Полуфинале
У у полуфиналу 8 спринтерки подељене су у две групе, а за финале пласирале се по две првопласиране из обе групе КВ.[4]
Пласман | Група | Атлетичарка | Земља | Време | Белешка |
---|---|---|---|---|---|
1. | 1 | Јелица Павличић | Југославија | 53,31 | КВ |
2. | 1 | Инта Климовича | Совјетски Савез | 53,31 | КВ |
3. | 1 | Дагмар Фурлан | Западна Немачка | 53,36 | |
4. | 1 | Ева Тот | Мађарска | 53,99 | |
5. | 2 | Рита Вилден | Западна Немачка | 24,17 | КВ |
6. | 2 | Љубов Аксенова | Совјетски Савез| | 54,37 | КВ |
7. | 2 | Розин Валез | Белгија | 55,39 | |
8. | 2 | Патрисија Дабронвил | Француска | 57,30 |
Финале
Пласман | Атлетичарка | Земља | Време | Белешка |
---|---|---|---|---|
Рита Вилден | Западна Немачка | 52,26 | СРд,<ref>[2] | |
Јелица Павличић | Југославија | 52,47 | НРд | |
Инта Климовича | Совјетски Савез | 52,801 | НРд | |
4. | Љубов Аксенова | Совјетски Савез | 53,60 |
Укупни биланс медаља у трци на 60 метара за жене после 6. Европског првенства у дворани 1970—1976.
Биланс медаља, екипно
| Биланс медаља, појединачноУ овој табели су они који су освојили најмање 2 медаље.
Такмичарке обележене звездицом освојиле су по једну медаљу у дисциплини на 50 метара 1972. |
|
Референце
- ^ „17. Светско првенство у атлетици у дворани: IAAF Statistics Handbook. Бирмингем 2018.” (pdf). Monte Carlo: IAAF Media & Public Relations Department. 2018. стр. 347—353. Приступљено 14. 11. 2018.
- ^ Развој светског рекорда на 400 метара за жене
- ^ Резултати квалификација за трку на 400 метара за жене сајт maik-richter.de
- ^ Резултати полуфинала у трци на 400 метара за жене сајт maik-richter.de
- ^ Резултати финала трци на 400 метара за жене сајт maik-richter.de
- п
- р
- у
- Торино 1934.
- Париз 1938. (М)
- Беч 1938. (Ж)
- Осло 1946.
- Брисел 1950.
- Берн 1954.
- Стокхолм 1958.
- Београд 1962.
- Будимпешта 1966.
- Атина 1969.
- Хелсинки 1971.
- Рим 1974.
- Праг 1978.
- Атина 1982.
- Штутгарт 1986.
- Сплит 1990.
- Хелсинки 1994.
- Будимпешта 1998.
- Минхен 2002.
- Гетеборг 2006.
- Барселона 2010.
- Хелсинки 2012.
- Цирих 2014.
- Амстердам 2016.
- Берлин 2018.
- Минхен 2022.
- Рим 2024.
- Беч 1970.
- Софија 1971.
- Гренобл 1972.
- Ротердам 1973.
- Гетеборг 1974.
- Катовице 1975.
- Минхен 1976.
- Сан Себастијан 1977.
- Милано 1978.
- Беч 1979.
- Зинделфинген 1980.
- Гренобл 1981.
- Милано 1982.
- Будимпешта 1983.
- Гетеборг 1984.
- Пиреј 1985.
- Мадрид 1986.
- Лијевен 1987.
- Будимпешта 1988.
- Хаг 1989.
- Глазгов 1990.
- Ђенова 1992.
- Париз 1994.
- Стокхолм 1996.
- Валенсија 1998.
- Гент 2000.
- Беч 2002.
- Мадрид 2005.
- Бирмингем 2007.
- Торино 2009.
- Париз 2011.
- Гетеборг 2013.
- Праг 2015.
- Београд 2017.
- Глазгов 2019.
- Торуњ 2021.
- Истанбул 2023.