Европско првенство у атлетици у дворани 1974 — скок увис за мушкарце
Такмичење у скоку увис у мушкој конкуренцији на 5. Европском првенству у атлетици у дворани 1974. године одржано је у дворани Скандинавијум у Гетеборгу, (Шведска) 9. марта.
Титулу европског првака освојену на Европском првенству у дворани 1973. у Ротердаму бранио је Иштван Мајор из Мађарске.
Земље учеснице
Учествовала су 23 атлетичара из 15 земаља.
- Белгија (1)
- Данска (1)
- Грчка (3)
- Западна Немачка (1)
- Источна Немачка (1)
- Ирска (1)
- Италија (2)
- Мађарска (2)
- Норвешка (1)
- Румунија (1)
- Совјетски Савез (3)
- Француска (1)
- Чехословачка (1)
- Шведска (3)
- Шпанија (1)
Рекорди
Рекорди пре почетка Европског првенства у дворани 1974. | ||||||
---|---|---|---|---|---|---|
Светски рекорд [2] | Валериј Брумељ | Совјетски Савез | 2,25 | Лењинград, СССР | 26. јануар 1961. | |
Европски рекорд у дворани | ||||||
Рекорди европских првенстава у дворани | Иштван Мајор | Мађарска | 2,24 | Гренобл, Француска | 11. март 1972. | |
Рекорди после завршеног Европског првенства у дворани 1974. | ||||||
Нових рекорда није било. |
Освајачи медаља
Кестутис Шапка Совјетски Савњз | Иштван Мајор Мађарска | Владимир Мали Чехословачка |
Резултати
Финале
Пласман | Атлетичар | Земља | Резултат | Белешка |
---|---|---|---|---|
Кестутис Шапка | Совјетски Савњз | 2,23 | ЛРС, =ЛР | |
Иштван Мајор | Мађарска | 2,20 | ЛРСд | |
Владимир Мали | Чехословачка | 2,20 | ЛРСд | |
4. | Јеспер Теринг | Данска | 2,17 | |
5. | Енцо дел Форно | Италија | 2,17 | ЛРСд |
6. | Владимир Абрамов | Совјетски Савњз | 2,17 | ЛРд |
7. | Руне Алмен | Шведска | 2,17 | ЛРд |
8. | Валтер Болер | Западна Немачка | 2,17 | ЛРСд |
9. | Јан Далгрен | Шведска | 2,14 | ЛРСд |
10. | Одисеј Папатолис | Грчка | 2,14 | ЛРд |
11. | Ингемар Ниман | Шведска | 2,14 | ЛРд |
12. | Анри Елиот | Француска | 2,14 | ЛРСд |
13. | Ђордано Ферари | Италија | 2,14 | ЛРСд |
14. | Валентин Гаврилов | Совјетски Савез | 2,14 | ЛРСд |
15. | Ролф Бајшмит | { Источна Немачка | 2,14 | ЛРСд |
16. | Ендре Келеман | Мађарска | 2,10 | ЛРСд' |
17. | Сербан Јоан | Румунија | 2,10 | ЛРСд |
18. | Марти Перармау | Шпанија | 2,10 | ЛРСд |
19. | Димитриос Патронас | Грчка | 2,05 | ЛРСд |
20. | Василиос Пападимитрију | Грчка | 2,05 | ЛРСд |
21. | Лејф Роар Фалкум | Норвешка | 2,05 | ЛРСд' |
22. | Пол де Претер | Белгија | 2,06 | ЛРСд |
23. | Џим Фанинг | Ирска | 1,90 |
Укупни биланс медаља у скоку увис за мушкарце после 5. Европског првенства у дворани 1970—1974.
Биланс медаља, екипно
| Биланс медаља, појединачноУ овој табели су они који су освојили најмање 2 медаље.
|
|
Референце
- ^ „17. Светско првенство у атлетици у дворани: IAAF Statistics Handbook. Бирмингем 2018.” (pdf). Monte Carlo: IAAF Media & Public Relations Department. 2018. стр. 329. Приступљено 14. 11. 2018.
- ^ Развој светског рекорда у скоку увис у дворани за мушкарце Track and Field Statistics
- ^ Резултати скоа увис на ЕПд 1974. на сајту maik-richter.de
×== Спољашње везе ==
- Резултати са ЕПд 1974. сајт maik-richter.de
- Резултати ЕПд 1974 на сајту todor66.com
- Европска првенства у дворани на сајту ЕАА.
- п
- р
- у
Европско првенство у атлетици
- Торино 1934.
- Париз 1938. (М)
- Беч 1938. (Ж)
- Осло 1946.
- Брисел 1950.
- Берн 1954.
- Стокхолм 1958.
- Београд 1962.
- Будимпешта 1966.
- Атина 1969.
- Хелсинки 1971.
- Рим 1974.
- Праг 1978.
- Атина 1982.
- Штутгарт 1986.
- Сплит 1990.
- Хелсинки 1994.
- Будимпешта 1998.
- Минхен 2002.
- Гетеборг 2006.
- Барселона 2010.
- Хелсинки 2012.
- Цирих 2014.
- Амстердам 2016.
- Берлин 2018.
- Минхен 2022.
- Рим 2024.
- Беч 1970.
- Софија 1971.
- Гренобл 1972.
- Ротердам 1973.
- Гетеборг 1974.
- Катовице 1975.
- Минхен 1976.
- Сан Себастијан 1977.
- Милано 1978.
- Беч 1979.
- Зинделфинген 1980.
- Гренобл 1981.
- Милано 1982.
- Будимпешта 1983.
- Гетеборг 1984.
- Пиреј 1985.
- Мадрид 1986.
- Лијевен 1987.
- Будимпешта 1988.
- Хаг 1989.
- Глазгов 1990.
- Ђенова 1992.
- Париз 1994.
- Стокхолм 1996.
- Валенсија 1998.
- Гент 2000.
- Беч 2002.
- Мадрид 2005.
- Бирмингем 2007.
- Торино 2009.
- Париз 2011.
- Гетеборг 2013.
- Праг 2015.
- Београд 2017.
- Глазгов 2019.
- Торуњ 2021.
- Истанбул 2023.